Nekada toliko poželjan oblik oporezovanja – paušal, danas izgleda nešto drugačije. Čuveni „paušalci“ više nisu toliko povlašćeni u odnosu na ostale, drugačije oporezovane privredne subjekte.
Da bismo razumeli pojam i suštinu paušalnog oporezovanja, moramo da pojasnimo neke osnovne termine, kategorije i pravni osnov. Dakle:
Privredni subjekti u Republici Srbiju, ugrubo rečeno, mogu da se podele naPrivredna društva i preduzetnike. Samo ovi drugi, preduzetnici, ali ne svi, mogu da budu paušalno oporezovani.
Šta je tj. ko je Preduzetnik?
Narodski rečeno, preduzetnik je isto što i „fizičko lice koje obavlja delatnost“. Dakle, preduzetnik nije pravno lice.
Pravnim rečnikom rečeno, prema Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021), preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda.
Kako preduzetnik može da plaća porez
- Porez i doprinose može plaća prema stvarnom ostvarenom prihodu, pri čemu se preduzetnik može opredeliti da li želi da isplaćuje sebi ličnu zaradu ili ne. U poslovnom svetu često ga nazivaju „knjigaš“ i
- Porez i doprinose može da plaća prema paušalno utvrđenom prihodu. E, njega zovu „Paušalac“.
Šta znači reč „Paušalno“
„Paušalno“ = „prosečno“, „otprilike“, „đuture“, „otsekom“, „po proceni“, „po predračunu“.
Jasno vam je da npr. nekom zanatliji nije baš lako da vodi evidencije, poslovne knjige i sl. ali obzirom da mora da plati porez, poreznici ga oporezuju paušalno.
Dakle, u Srbiji postoji sistem paušalnog oporezovanja preduzetnika koji se primenjuje samo na određene kategorije preduzetnika. Ovaj sistem omogućava preduzetnicima da plaćaju porez na osnovu unapred određenih paušalnih stopa ili iznosa, umesto da izračunavaju porez na osnovu stvarne dobiti ili prihoda.
Poreska uprava određuje iznos paušala tj. poreza i doprinosa koje preduzetnik plaća bez obzira na to koliki su njegovi stvarni prihodi i rashodi.
Ko može da bude paušalac
Pravo na paušalno oporezivanje ima preduzetnk koji ostvaruje godišnji promet manji od 6.000.000,00 RSD kao i novosnovani preduzetnik koji planira godišnji promet manji od 6.000.000,00 RSD.
Ko ne može da bude paušalac
Neke kategorije preduzetnika, a najčešće u odnosu na njihovu delatnost, ipak nemaju pravo na paušal, a u pitanju su trgovina (na veliko ili na malo), ugostitelji, reklamiranje, istraživanje tržišta, finansijsko posredovanje i aktivnosti u vezi s nekretninama i sl.
Takođe, preduzetnici u čiju delatnost ulažu druga lica ne mogu da budu paušalno oporezovani.
Kako se i do kada podnosi zahtev za paušal?
Zakonom o porezu na dohodak građana predvišeno je da se prijava za paušal podnosi nadležnom poreskom organu do 31. oktobra tekuće godine, za narednu godinu.
Počev od 2020. godine podnošenje ove prijave je moguće izvršiti samo u elektronskoj formi preko portala Poreske uprave.
Ako tek planirate da registrujete preduzetničku radnju, zahtev za paušal se podnosi prilikom osnivanja i registracije u APR. Preduzetnici koji se tom prilikom ne opredele za paušalno oporezivanje, nemaju naknadnu mogućnost podnošenja zahteva za paušalno oporezivanje za tekuću godinu.
Koliko se čeka na donošenje rešenja o paušalu
Poreska uprava donosi rešenje o utvrđenoj obavezi za porez i doprinose u elektronskom obliku u roku od 48 sati od dana registracije u APR-u i dostavlja ga u elektronskoj formi u poresko sanduče na portalu Poreske uprave – ePorezi.
Koje su prednosti paušala
Paušalac, dakle, ne mora da vodi poslovne knjige. Njegova jedina obaveza, pored obaveze da plati paošalno razrezane poreske obaveze je da za svaku prodatu robu ili pruženu uslugu kupcu izda račun. Jedina poslovna knjiga koju vodi paušalac je KPO – Knjiga ostvarenog prometa.
Koje su mane paušala
Preduzetnik paušalac ima dnevni limit za podizanje gotovine sa računa u iznosu od 150.000,00 RSD bez pravdanja računa. Ovo u najvećoj većini slučajeva nije neki naročiti nedostatak ali, postoji i činjenica da je paušal, u velikoj većini slučajeva, skup!
Kolike su mesečne paušalne obaveze
Paušalne stope poreza određene su za svaku kategoriju delatnosti. Te stope se primjenjuju na ukupne prihode preduzetnika, bez obzira na stvarnu dobit. Paušalne stope se mogu razlikovati u zavisnosti od vrste delatnosti i opštine u kojoj se preduzetnik nalazi.
Paušal se određuje u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom u Republici Srbiji, u gradu, opštini ili gradskoj opštini, zatim, prema podacima koje objavljuje Zavod za statistiku za poslednjih 12 meseci te se oni, po određenom algoritmu, daju koeficijent na osnovu koga se izračunava polazna osnovica koja se se potom umanjujeili uvećava u odnosu na još neke parametre kao što su: registrovano sedište preduzetnika, vremenski period koji je protekao od registracije preduzetnika, starost obveznika i njegova radna sposobnost te ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.
Da biste lakše došli do približne računice i procene koliko biste mogli da budete oporezovani na mesečnom ili godišnjem nivou koristite sledeći kalkulator:
https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html
Zaključak
Dakle, visina paušala najčešće zavisi od delatnosti kojom se bavite, a često i od lokalne samouprave u kojoj preduzetnik obavlja svoju delatnost. Porezi i doprinosi se na osnovu rešenja plaćaju do svakog 15-og u mesecu za prethodni mesec (odnosno u roku od 15 dana od dobijanja rešenja za sve zaostale mesece).
Za više informacija
Kontaktirajte nas i zakažite sastanak
